Цената на збунетоста: зошто јасната комуникација е важна

Reading time: 2 min

Цел: Да се покаже како нејасното пишување во секојдневни ситуации може да предизвика одложувања, грешки или дури и штета.

Често го земаме здраво за готово дека луѓето ќе разберат што пишуваме. Но во реалноста, нејасната и неефикасна комуникација може да има сериозни последици — особено во суштински услуги како домување, здравство или јавна администрација.

Замисли дека добиваш писмо од градот за надомест за домување, но е полно со нејасни фрази како „може да се бара придружна документација“ или „доставете го барањето во соодветниот временски рок“. Без прецизни информации, многу луѓе не знаат што да поднесат или до кога. Резултатот? Одложувања, изгубени можности или одбиени бенефиции — не затоа што некој направил грешка, туку затоа што информацијата била нејасна.

Во здравството, нејасната комуникација може дури и да загрози животи. Истражувањата покажале дека етикетите на лекови како „земете две таблети орално двапати дневно“ често се погрешно толкувани. Пациентите можеби не знаат што значи индикацијата, колку дози да земат или кога да престанат. Во една студија, само 35% од пациентите со ниски писмени вештини можеле правилно да ги толкуваат упатствата за рецепти (Davis et al., 2006). Последиците се движат од неефикасен третман до опасни предозирања.

Дури и јавните здравствени пораки можат да бидат збунувачки. За време на пандемијата со COVID-19, фрази како „социјално дистанцирање“ и „не-есенцијални патувања“ беа широко погрешно разбрани. Некои луѓе мислеа дека воопшто не смеат да излегуваат. Други не сфаќаа дека нивната работа или медицинските прегледи се сметаат за есенцијални. Збунетоста доведе до страв, непочитување и недоверба.

Овие примери покажуваат дека нејасната комуникација никогаш не е неутрална. Таа создава бариери и стрес, и непропорционално влијае врз луѓе со пониско ниво на писменост, ограничени јазични вештини или висок стрес.

Јасниот јазик е противотровот. Тој ја заменува нејасноста со јасност, жаргонот со секојдневни зборови, а долгите блокови текст со употреблива информација. Со кратко кажано: добрата комуникација е јасна, прецизна и почитувачка кон читателот.

Извори:

Davis, T. C., Wolf, M. S., Bass, P. F., Thompson, J. A., Tilson, H. H., Neuberger, M., & Parker, R. M. (2006). Literacy and misunderstanding prescription drug labels. Annals of Internal Medicine, 145(12), 887.

Infodemics and misinformation negatively affect people’s health behaviours, new WHO review finds, (September 1, 2022).

Robison S., Theobald C., Clear Communication for Better Health. Guidance for applying the ISO Plain Language Standard to Health Information.